Esselamu alejkum we rahmetullahi we berekatuhu.
Allah dž.s najbolje zna kakvo je moje stanje i hal. Molim njega uzvisenog da su moji razlozi mrsenja u ovom ramazanu bar donekle opravdani.
Ja sam student iz Sandzaka na privremenom radu u Nemačkoj. Iako mi je poznato da je preporučljivo da se za vrijeme ramazana ne putuje, ja sam se na ovo odlučio jer nemacka vlada dozvoljava stranim studentima rad na kraju semestra odnosno, raspustu pa su me razlozi finansiske prirode doveli na građevinu.
E sad baustela tj.. posao na njoj i nije tako lak posao, 10-11 sati dnevno aktivnog rada, Allah najbolje zna, nije bas kratko vrijeme bez hrane i vode, jos ako je jako sunce…,trenutno se radi drugi sprat svuda su postavljene ljestve, koliko samo puta siđem pa se popnem Allah najbolje zna ali često puta razmislim onako zadihan kako bi mi bilo da još postim Allah najbolje zna, možda i lakše…ali iskreno kažem, zar nije Allah dž.s taj koji može sve i da ako hoće može da mi učini moj posao mnogo lakšim, možda sam se samo uplašio.
Wallahi da mi je baustela na takvoj udaljenosti, da kod kuće mogu sufurisat i iftarit postio bih, to sam već radio…
Ovdje je sehur u 03.05 , jacija 23.32. Ako bih htio postiti imao bih oko 4 sata spavanja , lako je izračunati: klanjam jaciju=23.50, ustanem spremim sehur (ovo kući radi Majka Allah joj za svaku sekundu oprostio grijeha i upisao dobrih dijela), sacekam i klanjam sabah = 03.35, poslije bih mogao odspavati iako nije ”džaiz” ali samo do 06. a onda posao.
Poslije posla, to je najčesće kasno ikindijsko vrijeme jer je aksam u 21.13, sredim se i klanjam ikindiju.
E sad cuo sam za hadis o spavanju u ikindiskom vremenu ali izgleda da je slab, no sve i da je tako takav odmor ne daje rezultate.
Iftar-aksam zatim jacija i tako u krug.
Posto sam samokritičan dok sam ovo pisao rekao sam sebi”ne boj se, ne bi umro” iako bi postio.
A jos kad sef ne posti,to je jos jedan problem, ne interesuje ga postis li ili ne, on hoce da se posao zavrsi, e takav je moj sef.
Allahu ekber ovo izgleda kao opravdavanje ali nije, svoje ”breme” nosim sam…, ali sam ovim zelio da postavim pitanje vama koji poznajete serijatske propise, da li postoji makar razilaženje učenjaka po pitanju opravdanosti mršenja u slučaju teškog fizičkog rada za vreme ramazana?Uzgred planiram da postim subotu i nedelju, i ne dovodim u pitanje napoštavanja dan za dan.
Alejkumusselam.
Najkraći odgovor koji tebi u ovom momentu treba i od koga imaš koristi je da u tvom slučaju i u tvom halu možeš koristiti olakšicu musafira koju je Allah, dželle še'nuhu, spomenuo u svojoj plemenitoj Knjizi: “A onome od vas koji bude bolestan ili na putu – isti broj drugih dana” (El-Bekare, 184), i kaže: “Ko od vas u tom mjesecu bude kod kuće, neka ga u postu provede, a ko se razboli ili se na putu zadesi, neka isti broj dana naposti” (El-Bekare, 185). A što se tiče mes'ele: kada musafir dođe u određeno mjesto i tu privremeno boravi koliko dugo može da koristi olakšice putovanja (musafirluka), oko toga postoji jako razilaženje među učenjacima gdje se navode više od desetak mišljenja. Jedno od tih mišljenja je da ako ne planira da tu boravi, nego je samo tu privremeno zbog određenog posla, dozvoljeno mu je da koristi olakšice musafira u kraćenju namaza, mršenju Ramazana i slično dokle god ne završi namjeravani posao ili to zbog čega je došao. Bilježi Ibn Ebi Šejbe u svom “Musannefu” u vjerodostojnoj predaji od Ibn Abbasa, radijallahu anhuma, da je rekao: “Ako boraviš u nekom mjestu pet mjeseci krati namaz”. Takođe, od njega se prenosi u vjerodostojnoj predaji da je rekao nekom čovjeku: “Klanjaj dva rekata pa makar boravio deset godina”. A od Enesa, radijallahu anhu, se u vjerodostojnoj predaji prenosi da je boravio u
Nejsaburu godinu ili dvije klanjajući dva rekata. Slično ovome se prenosi od tabi'ina Alkame da je kratio namaz dvije godine prilikom boravka u Havarizmu. Takođe, od tabi'ina Ebu Vaila se prenosi da je kratio namaz dvije godine boraveći u nekom mjestu kao musafir.
Prema tome, koristi ovu olakšicu koju nam je Uzvišeni dao jer Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, kaže: “Zaista Allah voli da se uzimaju Njegove olakšice kao što mrzi da se čine prema Njemu grijesi”, a u rivajetu kod Ibn Hibbana: “… kao što voli da se izvršavaju stroge naredbe”. Hadis bilježe Ahmed, Ibn Huzejme i Ibn Hibban, a vjerodostojnim ga ocjenjuju Ibn Huzejme, Ibn Hibban, Albani i Šuajb Arnaut. Ve billahi tevfik.
Na pitanje odgovorio dr. Zijad Ljakić – zijad-ljakic.com