Selam alejkum!
Trideset sestara želi da prouči po džuz Kur’ana, i da od proučenih tih džuzeva pokloni sevape nekim pojedincima ili grupacijama, kao npr. narodu Palestiine, ili bolesnima, ili nekoj određenoj sestri. Da ne bi ovo bilo slučajno neka novotarija, je li ovo od sunneta, i da li bi vi preporučili ovu aktivnost? Da vas sve Allah obilatno nagradi amin!
Alejkumusselam.
Iz pitanja se razumije da bi poklanjanje sevapa od učenja Kur’ana bilo usmjereno muslimanima iz Palestine koji su živi a ne poklanjanje sevapa umrlima.
Imami četiri mezheba imaju podijeljeno mišljenje oko poklanjanja sevapa učenja Kur’ana mrtvima, odnosno da li im uopće nagrada učenja stiže. Imami Ebu Hanife i Ahmed su na stavu da mrtvima stiže nagrada učenja Kur’ana i da im koristi, dok su imam Malik i Šafija na suprotnom stavu, tj. da umrlima to ne koristi i da im ne stiže nagrada učenja Kur’ana. Ono što se sigurno zna je to da ni Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, ni ashabi nisu učili Kur’an da bi poklanjali sevape umrlima. Nego učenjaci koji smatraju da je to dozvoljeno i propisano to dokazuju kijasom (analogijom) na dovu, sadaku, hadž i post koji su potvrđeni.
A što se tiče poklanjanja sevapa učenja Kur’ana živima, učenjaci takođe imaju podijeljeno mišljenje. Džumhur (većina) učenjaka je na stavu da to nije propisano niti živi imaju od toga koristi, jer tako nešto nije prenešeno od Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, niti ashaba, niti selefa. Sa druge strane, po zvaničnom stavu hanefijskog i hanbelijskog mezheba (mada unutar mezheba ima jako razilaženje) učenje Kur’ana i poklanjanja njegovog sevapa živima je dozvoljeno poput poklanjanja sevapa učenja mrtvima. Naravno, po ovom pitanju nije ništa došlo u šerijatskim tekstovima.
Od savremenih učenjaka šejh Usejmin je po ovom pitanju odabrao stav da živi nemaju koristi od poklanjanja sevapa dobrih djela živih.
Od dokaza sa kojim se moglo pravdati dozvola je hadis koji je došao oko propisanosti obavljanja hadža za živu osobu, s tim da je šart dozvole obavljanja hadža za živu osobu je da ona nije u mogućnosti da ga sama obavi. Pa tako i ovaj dokaz gubi svoju snagu ako imamo u vidu da se učenje Kur’ana i poklanjanje sevapa učenja čini za osobe koje su uglavnom sposobne same da uče Kur’an.
Prema tome, preče je, bolje i ispravnije da se za žive uči dova ili da sadaka a što je potvrđeno u šerijatskim tekstovima i oko čega nema razilaženja da koristi živima. A poklanjanje sevapa učenja Kur’ana živima je upitno sa strane da li im uopće to koristi i da li im stiže nagrada, jer tako nešto nije potvrđeno do strane Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, niti ashaba, niti selefa. Ve billahi tevfik.
Na pitanje odgovorio: dr. Zijad Ljakić
Preuzeto sa stranice: http://www.n-um.com