Da li je Isus bio jevrej?

Zahvala pripada Bogu,

Isus (Isa) sin Marijin (Merjemin), neka je na njega mir, jedan je od časnih Božijih verovesnika, i najodabranijih poslanika. Poslao ga je Uzvišeni Bog narodu Izrailjevom, i podučio ga je Tevratu (Tori) i Indžilu (Jevanđelju), i obavestio nas da je došao svedočeći onome što je u Tevratu (Tori), potvrđujući ga i verujući u njega, osim onoga što je derogirano i dozvoljeno Isusovim sledbenicima, a bilo je ranije zabranjeno u njemu.

Rekao je Uzvišeni Bog u Časnom Kur’anu:

(48) I poučiće ga (Isusa) pismu i mudrosti, i Tevratu i Indžilu, (49) i poslati kao poslanika sinovima Izrailjevim: ‘Donosim vam dokaz od Gospodara vašeg: napraviću vam od ilovače nešto poput ptice i puhnuću u nju, i biće, voljom Božijom, prava ptica. I isceliću slepa od rođenja, i gubava, i oživljavaću mrtve, voljom Božijom, i kazivaću vam šta jedete i šta u domovima gomilate; to će, uistinu, biti dokaz za vas, ako pravi vernici budete; (50) i da potvrdim istinitost Tevrata, objavljenog pre mene, i da vam dopustim nešto što vam je bilo zabranjeno. I donosim vam dokaz od Gospodara vašeg, – zato se Boga bojte i mene slušajte. (Kur’an, poglavlje: Amramova porodica)

I rekao je Uzvišeni Bog:

(46) Posle njih smo Isusa (Isaa), sina Marijina (Merjemina), poslali, koji je priznavao Tevrat pre njega objavljen, a njemu smo dali Indžil, u kome je bilo uputstvo i svetlo, i da potvrdi Tevrat, pre njega objavljen, u kome je takođe bilo uputstvo i pouka onima koji su se Boga bojali. (Kur’an, poglavlje: Trpeza)

Rekao je Ibn Kesir, neka je na njega Božija milost, u njegovom Tefsiru (tumačenju Kur’ana):

„Tevrat (Tora) je knjiga koju je Uzvišeni Bog objavio Mojsiju (ar. Musa), a Indžil (Jevanđelje) je knjiga koju je Uzvišeni Bog objavio Isusu, neka je mir na njih. A Isus, neka je mir na njega, pridržavao se i jedne i druge.“

Takođe je rekao:

„I da potvrdi Tevrat– znači sledeći ga i ne ostavljajući ono što je u njemu, osim sa malim izuzetkom što je jevrejima objasnio neke stvari oko kojih su se razilazili, kako to kaže Uzvišeni Bog, govoreći o Isusu, da je rekao jevrejima: (50)…i da vam dopustim nešto što vam je bilo zabranjeno.(Kur’an, poglavlje: Amramova porodica) Radi ovoga je poznat jedan od dva stava učenjaka da je Indžil dokinuo neke propise iz Tevrata.“

Na osnovu ovoga saznajemo da je Isus, neka je mir na njega, verovao u Tevrat (Toru) koji je bio objavljen Mojsiju, neka je mir na njega, sledeći ga i postupajući prema njemu osim u malo stvari.

Mojsije (Musa) i Isus (Isa) i svi ostali verovesnici bili su jedne vere – islamskeu opštem značenju, a to je vera u jednoću Uzvišenog Boga, te da se samo Njemu Jedinom čini bogoslužje, i da Mu se u ničemu sudrug ne pripisuje. Kao što kaže Uzvišeni Bog:

(19) Bogu je prava vera jedino – islam. (Kur’an, Amramova porodica)

(85) A onaj koji želi neku drugu veru osim islama, neće mu biti primljena, i on će na onom svetu nastradati. (Kur’an, Amramova porodica)

I rekao je o Noji (ar. Nuh),neka je mir na njega, da je rekao:

(72)…i meni je naređeno da budem musliman (Bogu pokoran). (Kur’an, poglavlje: Jona)

I rekao je o Avramu (ar. Ibrahim), neka je mir na njega:

(67) Avram nije bio ni jevrej ni hrišćanin, već pravi vernik, verovao je u Boga jednoga, i nije bio idolopoklonik.(Kur’an, Amramova porodica )

I rekao je Uzvišeni o Mojsiju, neka je mir na njega:

(84) I Mojsije reče: ‘O narode moj, ako u Boga verujete, u Njega se pouzdajte ako ste muslimani!’ (Kur’an, poglavlje: Jona)

I rekao je Uzvišeni Bog o Josifu, neka je mir na njega, da je rekao:

(101)’ …daj da umrem kao musliman i pridruži me onima koji su dobri!’ (Kur’an, poglavlje: Josif)

Stoga se ne kaže za Mojsija, neka je mir na njega, da je bio jevrejske vere, već islamske. A njegovi sledbenici su nazvani jevrejima (ar. jehud), zbog njihovog govora „mi se vraćamo Tebi (hudna ilejke)“, ili zbog govora „pokajali smo se i vraćamo se“, ili zbog porekla Jude najstarijeg Izrailjevog (Jakovljevog) sina.

Takođe Isus, neka je na njega mir, bio je musliman (Bogu pokoran), i nije bio hrišćanin. A oni koji su nazvani hrišćanima su njegovi sledbenici koji su ga pomogli i podržali.

Isus, neka je na njega mir, je sledio Tevrat, postupajući po njemu i potvrđujući ga, zato što je on bio jedan od Izraelaca kojima je bio poslan Mojsije, neka je mir na njega. A zatim je Uzvišeni Bog objavio Indžil (Jevanđelje) u kojem je bila potvrda Tevrata, kao što smo ranije spomenuli.

Ovo što smo spomenuli predstavlja veru sa kojom je došao Isus, neka je mir na njega, ako je onaj koji je postavio pitanje ciljao ovo.

A ako je onaj koji je postavio pitanje ciljao Isusovo, neka je na njega mir, poreklo i poreklo naroda u kome se rodio, i kome je poslan, onda je verovesnik Isus, neka je mir na njega, od Izraelaca bez razilaženja. A Izraelci (sinovi Izrailjevi) su oni koji su kasnije nazvani jevrejima kao što smo ukazali od pre.

Na onima koji govore o njegovom poreklu je da kažu „on je od Izraelaca“, jer reč „jevreji“ sadrži značenje koje ukazuje na posebnu veru, stoga je njenu upotrebu neophodno izbegavati kada je u pitanju Isus, neka je mir na njega, čak iako znamo da su on i njegov narod sledili Tevrat, i da je on postupao po njemu osim u malo stvari.

Rekao je Ibn Asir, Bog mu se smilovao:

„Marijin otac, tj. ded Isusov, neka je mir na njega, potiče od loze Solomuna sina Davidovog. I njegovo porodica je bila glava izraelaca i sveštenstva.“ (Kompletna istorija, 1/251)

Ibn Kesir, Bog mu se smilovao, je rekao:

„Nema razilaženja da Marija (Merjem) potiče iz loze Davida, neka je mir na njega. I bio je njen otac vođa molitve izraelcima u njegovom vremenu.“ (El-Početak i kraj, 2/52)

Rekao je šejhul-islam Ibn Tejmijje, Bog mu se smilovao:

„Nema sumnje da su narod Mojsijev, neka je na njega mir, Izraelci (sinovi Izrailjevi), i na njihovom jeziku je objavljen Tevrat. Takođe su Izraelci i Isusov, neka je mir na njega, narod i njihovim jezikom je govorio i sam Isus, neka je mir na njega. I nije se obraćao ni jedan od poslanika koji su poslani Izraelcima, osim hebrejskim jezikom. I nije govorio ni jedan od njih dvojice, niti latinskim, niti sirijskim, niti grčkim niti koptskim.“ (Ispravan odgovor onome ko je promenio Isusovu veru, 2/94)

Takođe je rekao:

Poznato je sa slaganjem hrišćana da Isus, neka je mir na njega, nije govorio osim hebrejskim jezikom, kao i ostali poslanici od Izraelaca. I da je bio obrezan sedmog dana, kao što se obrezuju Izraelci, i da se okretao tokom molitve prema njihovoj kibli (pravcu), te da nije klanjao prema istoku niti je naredio da se klanja prema istoku.“ (Ispravan odgovor onome ko je promenio Isusovu veru, 3/32)

A Bog najbolje zna.

Odgovorio: Šejh Muhammed Salih El-Munedždžid
Preuzeto sa http://www.pozivistine.com