Da li je osobi koja ima zakazano polaganje za vozačku neposredno pred džumu dovoljno "opravdanje" da istu propusti a zatim klanja podne namaz?

We alejkesselam we rahmetullahi we berekjatuhu
Najprije čovjek treba unaprijed planirati dunjalučke planove i obaveze na način da se ne preklapaju sa vjerskim obavezama, dajući sve od sebe da uskladi svoj život uopšte, kao i svoje svakodnevno vrijeme, sa vjerskim obavezama. Ako se ipak zadesi u navedenoj situaciji, onda bi najbolje rješenje bilo da u tom mjestu postoji “kasna džuma”, tj. u nekoj džamiji se klanja džuma kasnije u odnosu na ostale, kao što je slučaj u nekim gradovima, i to je zbog ljudi kojima se radno vrijeme završava nakon džume u njenom prvom vremenu. Ukoliko toga nema, i desiće se šteta po čovjekov imetak, kao što je navedeno u pitanju, npr: šteta u visini jedne čovjekove dnevnice (kao da pekaru izgori hljeb kojeg je trebao ispeći za taj dan), ili teže od toga poput slučaja da čovjek navodnjava svoj usjeve i nema ga ko zamijeniti, i ne može prekinuti – a ako ode na džumu voda će mu uništiti usjeve, ili pak lakše od toga kao kada je jak pljusak i ne može otići na džumu bez da se isprlja i iskvasi. Naravno, tu se ne može dati precizna procjena za sve ljude, već zavisi šta je za nekog čovjeka prava šteta u imetku, a to se, ipak, razlikuje od imovinskog stanja tog čovjeka, pa nekom kome je plata 200-300 eura značajan je gubitak i 20 eura, dok neko kome je plata 2000-3000 eura ne predstavlja veliki gubitak tih 20 eura, čak ih možda potroši za jedan “izlazak u grad”, tako da svako treba procijeniti svoju situaciju i vidjeti gdje spada i šta za njega predstavlja značajan gubitak u imetku izostankom te džume. Naravno, ovo sve u slučaju da to izostajanje nije nešto redovno i planirano, već se desi neočekivano, neplanirano i rijetko, kao što je navedeno u pitanju. Meni lično razlog koji je naveden u pitanju izgleda kao jači razlog od kvašenja i prljanja odjeće zbog pljuska, ili izgorijevanja hljeba kojeg pekar treba tog dana prodati, ako već nema neka druga alternativa, a Allah najbolje zna.

قال الإمام ابن عبد البر المالكي: وأما قوله في الحديث من غير عذر فالعذر يتسع القول فيه وجملته كل مانع حائل بينه وبين الجمعة مما يتأذى به أو يخاف عدوانه أو يبطل بذلك فرضا لا بدل منه فمن ذلك السلطان الجائر يظلم ،والمطر الوابل المتصل والمرض الحابس وما كان مثل ذلك……. ولم يأت الوعيد في ترك الجمعة إلا من غير عذر ثلاثا فكيف بواحدة من عذر بيِّن (التمهيد 16/243)
قال بدر الدين العيني الحنفي في البناية: “والمختفي من السلطان الظالم يباح له أن لا يخرج إلى الجمعة والجماعة، وتسقط بعذر المطر والوحل.”
وقال في مختصر خليل (وهو مالكي): وهو يذكر الأعذار المبيحة للتخلف عن الجمعة والجماعة: وخوف على مال. قال في التاج والإكليل: أي مال له بال ولو لغيره.
وقال في المهذب (وهو شافعي): ومنها أي الأعذار المبيحة للتخلف عن الجمعة أن يخاف ضررا في نفسه أو ماله. انتهى.
ويمثل له الحنابلة بقولهم كاحتراق خبزه أو طبيخه أو أطلق الماء على زرعه ويخاف إن تركه فسد ونحو ذلك …. ومما يعذر به في ترك الجمعة والجماعة خوف الضرر في معيشة يحتاجها (الإنصاف 2/301)
وقد نص جمهور أهل العلم على أن من أعذار التخلف عن الجمعة خوف ضياع المال أو الضرر فيه.

Odgovorio: prof. Ersan Grahovac