Selam, prvo ću odmah reći da sam od detinjstva sebe video kao ateistu, pročitao sam Kur'an i zaista mi se nije svideo, ima tu lepih stvari ali nekako nisam imao neki lepši osećaj sa njim, ali to nije promenilo moje prelepo misljenje o islamu. Oduvek sam voleo da slušam učenjake i jutro zaista počinjem sa videjima Elvedina Pezića dok doručkujem.
Petak mi je omiljeni dan zbog džume jer svaki put naučim nešto poučno. Zadnji put je bilo o tome kako uvek treba halaliti i kako bi naš svet bio puno bolji kada bi opraštali sitnice.
E sad dva prijatelja, koji su također po rođenju/imenu muslimani od koji je jedan čak išao u školu Kur'ana i studira da bude hafiz, me jako vređaju kako sam ipak užasan musliman, kako ću goreti u džehenemu iako se zaista jako puno trudim da poštujem sve što je Allah zabranio jer mi je zaista u životu puno lakše. Od kada tako radim dok su njih dvojica realno užasni muslimani, ovaj koji treba da bude hafiz stalno psuje, užasno se ponaša, menja devojku svaki dan (ali zaista svaki dan više puta se desilo da se u gradu sretnemo i da bude sa nekom novom a ne sa onom od jučer) iako sam ga savetovao da je to zabranjeno i da ne sme ni pogledati dva puta ženu koju ne planira ženiti.
Drugi je zanesen parama stalno se hvali, najbitniji novi telefon bez da ga pitaš u konverzaciji sa drugima uleti sa onim “ove patike sam platio 300€” i još mnogo užasnih stvari koje ne priliče jednom muslimanu.
Ja možda sebe i dalje ne vidim kao muslimana ali smatram da će moj trud i poštovanje Allahovih naredbi i hadisa značiti makar nešto iako oni kažu da je beskorisno jer sam ateista, i kako će mi se oni smijati iz dženneta.
Zaista me zanima mišljenje nekog učenjaka, više jer želim njih da posavetujem?
Ljude koje si spomenuo imaju grijeh zbog toga što ismijavaju druge ljude, svejedno bili oni vjernici ili nevjernici, ali su ipak bolji od onoga koji ne vjeruje u Stvoritelja nebesa i Zemlje i svega što postoji. Musliman je bolji od bilo kojeg nevjernika, nemuslimana, ma kakav griješnik taj musliman bio. Dobra djela nevjernika se ne primaju, on od njih neće imati nikakve korisri na onom svijetu, već će za njih dobiti nagradu na ovom svijetu.
Prof. Haris A. Bećović