Džematlija je zakasnio na farz-namaz, a imam čini sehvi-sedždu na kraju namaza?

Alejkum selam. El-hamdulillah, ves-salatu ves-selamu ala resulillah… Islamski učenjaci se razilaze u tome kako će postupati džematlija koji je zakasnio na namaz (el-me’mum el-mesbuk) – u slučaju da imam, za kojim klanja farz-namaz, učini sehvi-sedždu (sedždu zbog zaborava), na kraju namaza.

Hanefije i hanbelije su stava da će me’mum-džematlija, pratiti imama u činjenju sehvi-sedžde, prije nego li ustane naklanjavati propuštene rekate, shodno općenitosti riječi Allahovog Poslanika s.a.w.s., koji kaže: „…pa kada imam ode na sedždu idite i vi na sedždu…“ (Muttefekun ‘alejh), i džematlija može naklanjavati ono što ga je prošlo od namaza tek nakon što imam završi sa namazom – tako da u ovakvoj situaciji imam još u potpunosti nije završio sa svojim namazom.

Malikije i šafije smatraju da džematlija neće pratiti imama u sehvi-sedždi, ako imam čini sehvi-sedždu nakon predaje selama, već će ustati i naklanjati šta ga je prošlo od namaza, pa kada završi sa namazom – sam će učiniti sehvi-sedždu, dokazujući svoje mišljenje time da se slijeđenje imama završava predajom selama od strane imama, pa samim tim prestaje i obaveza slijeđenja imama. Što se tiče hadisa kojim se služe učenjaci prvog mišljenja, on se odnosi na obaveznost slijeđenja imama u toku samoga namaza.

Imam Šemsuddin b. Kudame el-Makdisi, rhm., kaže: „Muktedija-džematlija koji klanja za imamom neće činiti sehvi-sedždu u slučaju da nešto učini iz zaborava u namazu, izuzev ako imam nešto zaboravi pa će s njime činiti sehvi-sedždu“ – džematlija ako nešto pogriješi u namazu, mimo imama, neće obavljati sehvi-sedždu zbog toga, na čemu je gotovo sva ulema. Od Mekhula se prenosi da je bio ustao dok je imam sjedio – nakon čega je učinio sehvi-sedždu. Mi se koristimo dokazom od Mu’avije b. el-Hakema, koji je govorio u namazu iza Poslanika, s.a.w.s., pa mu Allahov Poslanik, s.a.w.s., nije naredio da učini sehvi-sedždu zbog toga. Od Ibnu Omera, r.a., se prenosi da je Poslanik, s.a.w.s., rekao: „Ko klanja za imamom neće činiti sehvi sedždu. Ako imam nešto zaboravi – onda je obaveza njemu i džematlijama iza njega da obave sehvi sedždu!“ (Darekutni)

Ako imam nešto zaboravi u namazu, muktedija će ga pratiti u činjenju sedžde, nebitno da li je muktedija klanjao za imamom u momentu kada je imam pogriješio, ili je imam to činio dok ovaj nije klanjao za njim – uz opštu saglasnost sve uleme (idžma’). Isto to prenose Ishak i Ibnul-Munzir, nebitno da li se sehvi-sedžda obavlja prije selama ili poslije selama, shodno hadisu Ibnu Omera, r.a., i riječima Allahovog Poslanika, s.a.w.s., koji kaže: „Imam je dat da bi se klanjalo za njime, pa kada ode na sedždu idite i vi na sedždu!“ (Muttefekun ‘alejh)

Ako je muktedija zakasnio na farz-namaz, pa imam zaboravi nešto na rekatima kojima nije prisustvovao muktedija, muktedija će i pored toga slijediti imama u činjenju sehvi-sedžde, nebitno da li se ona čini prije ili poslije predaje selama. Ovo se bilježi od ‘Ata’a, Hasana, Nehai’a, Ashabul-Re’ej (hanefije).

Ibnu Sirin kaže: Prvo će naklanjati propuštene namaze, a zatim će učiniti sehvi-sedždu. Imam Malik, Lejs, Evzaija, Šafija smatraju da će muktedija postupati po našem mišljenju ako se sehvi-sedžda čini prije predaje selama, a da se riječi Ibnu Sirina odnose na činjenje sehvi-sedžde nakon predaje selama. Ovo se prenosi i od imama Ahmeda, jer je u pitanju postupak nevezan za sam namaz, u čemu se neće pratiti imam, kao i drugi namazi. Od imama Ahmeda se bilježi i to da muktedija ima pravo odabira hoće li slijediti imama ili će ostaviti sehvi sedždu za na kraj svoga namaza. Ovo prenosi Ibnu ebi Musa.

Naš stav dokazujemo hadisima: „…kada imam ode na sedždu idite i vi na sedždu…“; i: „Ako imam nešto zaboravi – onda je obaveza njemu i džematlijama iza njega da obave sehvi sedždu!“ (Darekutni) – kao i time da je sehvi-sedžda nešto što upotpunjuje dati namaz, pa će se imam pratiti u tome kao i kada se prati u sehvi-sedždi prije predaje selama, ili kao i kada je u pitanju džematlija koji nije zakasnio na namaz, i sehvi-sedžda ne sliči ostalim namazima koji se na obavljaju zajedno sa imamom.“ (Pogledaj: el-Šerh el-Kebir, 1/694.; Mugni, Ibnu Kudame, sudžudul-me’mum lis-sehv, 1/731.)

Stav hanefija i hanbelija je jači, lakši, prostiji i našem podneblju primjereniji, a Allah, dž.š., najbolje zna.

Pogledaj: http://fatwa.islamweb.net/fatwa/index.php?page=showfatwa&Option=FatwaId&Id=102437

Odgovor priredio: Sead ef. Jasavić, prof.fikha