HADIS O HODANJU POSLANIKA, sallallahu alejhi ve sellem, PO ARŠU prilikom Mi'radža

Esselamu alejkum.
Možete li mi odgovoriti da li je ovaj hadis vjerodostojan. Allah vas nagradio.
Muhammed (a.s.) je rekao: “Kada sam stupio u Arš, htio sam izuti
svoju obuću. Tada sam čuo glas od Allaha: “Ne skidaj obuću! Arš i Kursijj su počašćeni pod tvojom obućom”. Rekoh: “Moj Rabbe, mom bratu Musau Si rekao: “Skini obuću svoju, ti si u svetoj dolini Tuva!” Uzvišeni odgovori: “Približi Mi se, Ebul-Kasime! U Mene, Musa nije kao ti. Da, Musa je razgovarao sa Mnom, ali ti si Moj miljenik. Musa je tražio da Me vidi. Rekao Sam mu: “Nećeš Me vidjeti prije nego Moj miljenik”. Zatim čuh glas iznad sebe: “Ja dižem hidžab (zastor) koji je između Mene i tebe!” “Kad Allah podiže hidžab, rekoh u zanosu: “Moj Odgojitelju: Ettehijjatu lillahi ve-s-salavatu ve-t-taj-jibatu! – Najljepši selam Allahu i poštovanje i sva dobra djela!” “Es-selamu alejke, ejjuhe-n-nebijju, ve rahmetullahi ve berekatuhu!” – “I tebi selam, vjerovjesniče, i Allahova milost i blagoslovi” – reče Uzvišeni Allah. Ja dodadoh: “Es-selamu alejna ve ala ibadillahi-s-salihin!” – Selam svim nama i svim dobrim robovima Allahovim. A Džibril –alejhi-s-selam – uzdahnu: “Ešhedu en la ilahe illallah, ve ešhedu enne Muhammeden abduhu ve resuluhu!” – Svjedočim da je samo Allah – Bog, i da je Muhammed Njegov rob i Njegov Poslanik. Uzvišeni reče: “Približi Mi se, Ebul Kasime!”, – i ja se približih do najbližeg odstojanja. Upita me: “Čime ćeš Me počastiti, Moj Miljeniče?” “Mojim robovanjem Tebi”, odgovorio sam. Uzvišeni tada objavi: “Uzvišen je Onaj koji Svog roba prenese jedne noći iz Hrama Časnog u Hram daleki…” Onda me upita: “Šta tražiš od mene?” Odgovorih: “Ummet!” “Pogledaj”, – reče On, Uzvišeni, – “ispred sebe”. Pogledao sam i vidio veliko, beskrajno more, a u njemu jedno drvo, na tom drvetu ptica i u njezinu kljunu malo zemlje, koliko jedno zrno. Veličanstveni i Moćni reče: “More – to je Moja milost, ono drvo – to je dunjaluk, ptica je tvoj ummet, a ona mrva zemlje u njezinu kljunu – to su grijesi tvoga ummeta. Da ona ptica ispusti onu mrvu zemlje – da li bi se to primijetilo na morskoj površini? Nemoj brinuti za grijehe tvoga ummeta, Ja Sam Najmilostiviji. Kad oni ne bi griješili, stvorio bih ljude koji griješe i opraštao im. Još dodade: “Tvom ummetu je jedna trećina grijeha oproštena tvojim noćašnjim dolaskom, druga trećina će im biti oproštena tvojim šefa’atom na Sudnjem danu, a treća trećina će im biti oproštena Mojom milošću i oprostom”.
(“Tefdžiru tesnimi fi kalbin selim”)