Kakve stavove su zauzeli učenjaci po pitanju israilijata?

1- Neki učenjaci su veoma često spominjali israilijjate navodeći ih sa cijelim senedom (lancem prenosilaca), i smatrali su da su, navodeći im sened, skinuli odgovornost sa sebe. Tako je činio Ibn Džerir et-Taberi, r. a.

2- Neki učenjaci su često spominjali israilijjate, ali ih uglavnom nisu navodili sa senedima, pa su se ponašali kao čovjek koji noću sakuplja drva (tj. koji ne zna šta sve može s drvima pokupiti). Tako je postupao i El-Begavi, r. a., u svome tefsiru za kojega Šejhul-islam ibn Tejmijje, r. a., kaže: „Njegov tefsir je skraćena verzija Sa’lebijevog tefsira, s tim što ga je on očistio od potvorenih i lažnih hadisa, kao i od novotarskih mišljenja i stavova.“ A o Sa’lebiju je također rekao: „On je poput onoga koji noću sakuplja drva. Prenosi sve što nađe u tefsirima, bilo da je sahih (vjerodostojno), daif (slabo) ili mevdu’ (apokrifno, izmišljeno).“

3- Neki učenjaci su često navodili israilijjate, ali su neke koje su naveli okarakterisali kao slabe i munker (težak vid slabosti zbog kolizije sa vjerodostojnim predanjima). Tako je radio Ibn Kesir, r. a.

4- Neki učenjaci su bili veoma rigorozni prema israilijjatima, pa nisu ništa od tih predanja spominjali u svojim komentarima Kur’ana, a takav je bio i Muhammed Rešid Rida, r. a.

Iz fetvi i predavanja šejha Muhammeda ibn Saliha el-Usejmina