Koji je propis činjenja ibadeta u vremenima kada ljudi puno čine grijehe?

Hvaljen neka je Allah.
Musliman koji se drži svoje vjere je onaj koji se sjeća Allaha, subhanehu ve te'ala, javno i tajno, u lagodnosti i teškoći. Njegov Gospodar nikada nije odsutan iz njegovih misli ili srca, i ništa ga ne ometa u obožavanju Njega, i ništa ga ne odvraća od ljubavi prema Njemu. Tako da ga vidiš u svim situacijama naklonjen tome da obožava Allaha, naklonjen tome da svoj život ispuni sa pokornosti svome Gospodaru. Ako je u prisustvu drugih robova, natječe se sa njima da stekne Allahovo zadovoljstvo, a kada vidi one koji su nemarni, on shvata blagodat koju mu je Allah podario kada ga je uputio. Ovo su svjedoci i stranci, oni koji drže žeravicu u ruci; mnogi hadisi govore o vrlinama njihovih postupaka i veličine njihovoh pridržavanja za sunnet u vremenima smutnje, iskušenja i proširene zablude.
Prenosi se od Ebu Hurejre, radijallahu anhu, da je rekao: “Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, je rekao: ‘Islam je počeo kao nešto strano i vratiti će se da bude nešto strano, pa obradujte oni koji su stranci.'”  Muslim, 145
Onaj ko se drži sunneta, pokorava se i obožava Allaha u vremenu smutnje i nemara kao i u vremenu pokornosti i bogobojaznosti, takav postupa ispravno. On ustrajava u obožavanju ma kakva situacija bila.
To je onaj koji je pohvaljen u hadisu.
Što se tiče onoga što neki ljudi razumiju, da bi pojedinac trebao pratiti dane u kojima ljudi povećano griješe i kada je zlo više rašireno da bi taj dan izdvojili sa postom i noćnim namazom, a to nije ono što on redovno radi (klanja i posti tada op. pre.), ovo nije ispravno shatanje hadisa i to nije ono što je htio Mudri, Zakododavac. Nego, ono što je ciljano jeste podsticanje ljudi da se drže sunneta i da se u potpunosti drže Allahovih propisa, tako da musliman ostane svjetionik na zemlji i tokom najtamnijih vremena i susresti će Allaha a nikada nije posrnuo u svojoj predanosti Njemu.
Ovakav je bio Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem. U svakom trenutku, svakoga dana je bio posvećen i iskren prema Allahu, subhanehu ve te'ala, i nikada nije propuštao nikakvu priliku da Ga obožava. Usama ibn Zejd ga je upitao: “O Allahov Poslaniče, nisam vidio da postiš ni u jednom mjesecu kao u Šabanu.” On je odgovorio: “To je mjesec koji ljudi zapostavljaju između Redžeba i Ramazana, ali je mjesec u koje se djela dižu Gospodaru svih svjetova, pa volim da se moja djela Njemu dignu a ja postim.” En-Nesai u Sunenu, 2357. Šejh Albani ga je ocijenio hasenom u Es-Silsiletu-l-Sahihah, 1898.
Ovo je i značenje hadisa od Mu'akila ibn Jasara, da je Poslanikm sallallahu alejhi ve sellem, rekao: “Ibadet u vremenu smutnje je kao hidžra meni.” Muslim, 2548
Nevevi da mu se Allah smiluje je rekao:
“Ono što se misli pod smutnjom jeste fitna i kada se pojavi velika zabuna među ljudima. Razlog zbog kojeg onaj koji ibadeti u tome vremenu ima ovu odliku jeste jer su ljudi postali nemarni po pitanju toga i ne obaziru se na to,  tako da niko nije posvećen ibadetu osim njih malo.” Šerh Muslim, 18/88.
Ne smatramo da bi sestra koja je postavila ovo pitanje ili bilo koji drugi musliman trebali izdvajati Gregorijansku novu godinu za ibadet, kao način da se odgovori nevjernicima koji te noći ispunjavaju grijehom, osim ako je to već navika nekog muslimana da posti i  da klanja noćni namaz i mimo tog vremena (pa će se potrefiti da i tada to radi op. pre.), u tome slučaju nema ništa sporno u tome da ibadeti u tim noćima, a Allah će ga nagraditi sa dobrom za njegova djela i nijet.
Upozorenje na izdvajanje noći nevjerničnik praznika za ibadete je iznešeno u fetvi broj 113064.
A Allah zna najbolje.
Odgovorio: šejh Muhammed Salih el-Munedždžid
Izvor: http://islamqa.info/en/113220
Preveo Redžo Muratović – http://islam-pitanja-i-odgovori.blogspot.com