Koliko je godina imala Hatidža kada se udala za Allahovog Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem?

Ne postoji saglasnost historičara, učenjaka sire – Poslanikove biografije koliko je Hatidža tada imala godina. Makrizi je otprilike nabrojao stavove učenjaka u vezi sa ovim pitanjem, rekavši: “Imala je četrdeset godina, a neki kažu četrdeset šest, a drugi četrdeset osam, a treći pedeset, četvrti trideset, a neki kažu da je imala dvadeset osam godina.”[1]
U klasičnim djelima u kojima se navode predaje sa lancima prenosilaca nisam uspio naći nikakve dodatne podatke osim onoga što prenosi Ibn Sa’d u svojoj knjizi Tabekatul-kubra.
Ibn Sa’d kazuje: “Obavijestio nas je Hišam b. Muhammed b. Saib, od svog oca, a on od Ebu Saliha, koji prenosi da je Ibn Abbas, radijallahu anhuma, rekao: ‘Na dan kad ju je oženio Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, Hatidža je imala dvadeset osam godina.’”[2]
Ovaj lanac prenosilaca je neprihvatljiv (metruk), jer se u njemu nalaze Hišam i njegov otac, a obojica su metruk – skloni laži u prenošenju hadisa”[3], tj. njihove se predaje nipošto ne prihvataju.
Zatim Ibn Sa’d nastavlja: “Muhammed b. Omer (el-Vakidi) rekao je: “Mi i učenjaci našeg mezheba smatramo da se Hatidža rodila petnaest godina prije Godine slona[4], te da je imala četrdeset godina kada je Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, stupio u brak s njom.” Potom je El-Vakidi naveo nekoliko predaja (sa lancima prenosilaca) koje potvrđuju njegovu tvrdnju.
No, Ibn Sa’dov učitelj El-Vakidi nije ni blizu ispunjavao kriterije vjerodostojnog, pa ni slabog prenosioca predaja. Zehebi za njega veli: “Učenjaci su se složili u pogledu toga da je on metruk – sklon laži u prenošenju hadisa[5].[6]
Dakle, ova druga predaja nije ništa vjerodostojnija od one prve, već su obje metruk –neprihvatljive. Stoga smo morali tragati za predajama u drugim klasičnim djelima.
U vezi s ovim pitanjem Ibn Ishak[7] je rekao: “Hatidža je imala dvadeset osam godina kada se njome oženio.”[8] Ibn Ishak je umro pedeset sedam godina prije Vakidija i, za razliku od El-Vakidija, koji je metruk, Ibn Ishak je saduk – istinoljubiv prenosilac, a osim toga njegova specijalnost je Poslanikova biografija.
Veliki savremeni historičar i muhadis dr. Ekrem el-Umeri zaključuje: “Ibn Ishak smatra da je Hatidža tada imala dvadeset osam godina, a ono što prenosi El-Vakidi ukazuje na to da je imala četrdeset godina. Hatidža je Poslaniku rodila dva sina i četiri kćerke, što ukazuje na to da je predaja Ibn Ishaka tačnija, jer žene koje dostignu tu starost uglavnom teže dobivaju porod.”[9]
Dakle, dr. Umeri ukazuje na dva argumenta:
prvi, predaja Ibn Ishaka koji je imam – stručnjak u pitanju detalja poslaničke biografije;
drugi, razumljivo je da Hatidža nije mogla imati više od četrdeset godina jer je rodila čak šestero djece, što bi, da je tačno, bilo neobično.
Uzimajući u obzir navedeno, može se zaključiti da se ne bilježi nijedna vjerodostojna predaja o tome koliko je godina imala Hatidža kada se udala za Allahovog Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, ali je od svega što se prenosi najtačnije je da je imala dvadeset osam godina, kao što je rekao Ibn Ishak. A Allah najbolje zna!

(www.minber.ba 21.10.2017)
___________________________________
[1] Imtaul-esma, 6/28.
[2] Tabekatul-kubra, 8/16.
[3] Vidjeti: El-Mugni fid-duafa, br. 6756.
[4] Godina slona je godina u kojoj je jemenski vladar Ebreha Ebreha je opremio veliku vojsku i sa sobom je poveo ogromnog slona kako bi srušio Kabu. U ovoj godini rodio se Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, dakle četrdeset godina prije poslanstva, odnosno pedeset tri godine prije Hidžre.
[5] Vidjeti: El-Mugni fid-duafa, br. 5861.
[6] Vidjeti i: Takribut-tehzib, br. 6175, Tehzibut-tehzib, 3/656.
[7] Ibn Ishakovo puno ime je Muhammed b. Ishak b. Jesar el-Muttalebi el-Medeni (umro 151. h. g.). Za njega Ibn Hadžer el-Askalani u Takribu, br. 5725, kaže: “On je imam megazija – predvodnik naučnika u pitanju Poslanikove biografije, bio je saduk – istinoljubiv prenosilac, koristio se tedlisom…”
Napomena: Ibn Ishak je autor poznate sire – biografije Allahovog Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, koja je izgubljena i nije u potpunosti prenesena do nas, a ono što je preneseno jeste skraćena verzija; skratio ga je Ibn Hišam i to djelo je poznato pod imenom Sira Ibn Hišama, iako je u biti to skraćena verzija Sire Ibn Ishaka. Mustafa Prljača preveo je skraćenu verziju ne Ibn Ishakove, već skraćenu verziju Ibn Hišamove Sire, koja je izdata u Sarajevu 1998. godine pod nazivom Poslanikov životopis, Ibn Hišam.
[8] Hakim, El-Mustedrek, 3/200, br. 4837.
[9] Siretun-Nebevijja es-sahiha, 1/113.

Odgovorio dr. Rusmir Čoković
Preuzeto sa njegovog blog-a: https://rusmircokovic.blogspot.com