PROPIS IGRANJA KARATA

Alejkumusselam ve rahmetullahi ve berekatuhu. Hvala Allahu i neka je salavat i selam na posljednjeg vjerovjesnika, a zatim:

O toj temi sam pisao u knjizi “U islamu je odgovor na sva pitanja sve probleme” (str. 359-361). Evo tog teksta:

Igranje karti

Karte su manji listići od tvrđeg papira sa slikama ili znakovima za igranje, ima ih više vrsta a u opticaju su tvz. francuske karte s bojama terf, herc, karo, piko; mađarske: žir, srce, list; talijanske: kupe, špade, dinari, baštuni.[1]

Načini igranja karti i vste igara sa karta nije potrebno posebno predstavljati jer je to uglavnom poznato među običnim ljudima.

Šerijatski status igranja karti

Učenjaci su složni da je igranje karti zabranjeno ako je zasnovano na jednoj od tri sljedeće stvari, kao kod šaha[2]:

1- ako se igra za nagradu ili uz klađenje

2- ako vodi u ostavljanje vadžiba, poput namaza i slično

3- ako izaziva laž, neprijateljstvo, mržnju i ružne riječi

A ako je igranje karti čisto od gore spomenutih stvari, razišli su se savremeni isamski učenjaci na tri mišljenja:

Prvo mišljenje: zabrana igranja karti.

Ovo je stav Stalne komisije za fetve[3] iz Saudijske arabije, Muhammeda ibn ‘Usejmina[4] i Ebu Bekr el-Džezairi[5].

Dokazi:

1. Kijas (analogija) igranja karti na igranje nerda (igre sa kockama), pa kao što je nerd zabranjen tako je i igranje karti zabranjeno.

2. Igranje karti izaziva neprijateljstvo, mržnju, međusobno potcjenjivanje i vrijeđanje, psovanje, laganje, proklinjanje i slično.

Drugo mišljenje: igranje karti je pokuđeno. Zastupaju ga neki savremeni učenjaci[6].

Dokazuju svoj stav sljedećim:

1. Igranje karti je gubljenje dragocjenog vremena jer u toj igri nema nikakve koristi.

2. Ova igra odvodi čovjeka od ibadeta i odvraća ga od obavljanja vjerskih i dunjalučkih obaveza.

Komentar: nevedeni dokazi su dovoljno jaki za zabranu a ne pokuđenost.

Treće mišljenje: dozvola igranja karti.

Dokazi učenjaka koji imaju ovaj stav[7]:

1. Osnov je dozvola svih stvari u međuljudskim postupcima sve dok ne dođe dokaz zabrane, a dokaza za zabranu nema.

Komentar: dokaz zabrane je kijas na igru nerd, prema tome time izlazi iz osnova dozvole.

2. Igranje karti odvraća od gibeta (ogovaranja), nemimeta prenošenja tuđih riječi sa ciljem sijanja razdora) i sličnih zabranjenih stvari.

Komentar: ovo nije dokaz koji upućuje na dozvolu igranja karata, jer pijenje alkohola može da odvraća od istih stvari a nije dozvoljen po idžma'u učenjaka.

Radžih je drugo mišljenje, tj. pokuđenost igranja karata, jer iako je kijas (analogija) igranja karata na igru nerd je kijas ispunjava šartove validnog kijasa, ostaje pitanje da li je zabrana nerda zbog klađenja i kockanja ili sama po sebi. Ako je osobina (ille) zbog koje je igra nerd zabranjena je što je zasnovana na slučajnosti i sreći, tj. bacanjem kocki može dobiti željeni broj a može i da ne dobije, a takođe igranje karti počiva na slučajnosti i sreći.

Pa ako je igra nerd zabranjena zbog toga onda i igranje karata ulazi pod isti propis, a ako je igra nerd zabranjena zbog kockanja onda igranje karti bez klađenja i kockanja nije zabranjeno. Sa druge strane, u igranju karti postoji vid upotrebe mozga i sposobnosti iako je u većini zasnovana na slučajnosti i sreći.

Ve billahi tevfik.

Na pitanje odgovorio dr. Zijad Ljakić – zijad-ljakic.com