PROPIS UČENJA FATIHE MUKTEDIJI (tj. onome ko klanja za imamom)

Alejkumusselam ve rahmetullahi ve berekatuhu.

Hvala Allahu i neka je salat i selam na posljednjeg vjerovjesnika, a zatim:

Pitanje učenja Fatihe u namazu, kako kaže Ibn Tejmije: “Oko nje učenjaci imaju spor i neusaglašenost uz istovremenu veliku potrebu (ljudi) za ovim pitanjem”(El-Fetava 23/265).

Ovo što si spomenuo od stavova učenjaka nije baš precizno jer u ovom pitanju ima više mes'ela:

Prva mes'ela: propis učenja Fatihe u namazu.

Nema razilaženja među učenjacima četiri mezheba da je učenje Fatihe u namazu vadžib svejedno bio imam ili muktedija.

Druga mes'ela: valjanost namaza u kojem se ne prouči Fatiha.

Učenjaci tri mezheba: malikijskog, šafijskog i hanbelijskog su na stavu da namaz u kojem se ne prouči Fatiha nije ispravan, s tim da su se međusobno razišli da li je dovoljno da se prouči jedna Fatiha u čitavom namazu ili se mora proučiti na svakom rekatu.

Dokazuju to sa hadisom mutefekun alejhi “Nema namaza onome ko ne prouči umul-kur'an (Fatihu)”.

Dok hanefije i u rivajetu kod imama Ahmeda smatraju da ako se klanja namaz bez Fatihe s tim da se prouči nešto drugo od Kur'ana da je namaz ispravan.

Dokazuju to ajetom: “A vi iz Kur'ana učite ono što je lahko” (El-Muzemil 20) i hadisom o čovjeku koji je neispravno klanjao koji je Mutefekun alejh: “… Zatim uči ono što je lahko od Kur'ana…”.

Treća mes'ela: propis učenja Fatihe za muktediju.

Prvo mišljenje je da je vadžib učiti Fatihu u namazima u kojima se naglas uči Kur'an i u kojima se u sebi uči i imamu i muktediji, te da je učenje Fatihe rukn namaza bez kojeg namaz nije ispravan. S tim da su se učenjaci ovog stava razišli oko namaza u kojima se Kur'an uči naglas (akšam, jacija i sabah).

Najjači argument pored hadisa “Nema namaza onome ko ne prouči umul-kur'an (Fatihu)” (Mutefekun alejhi) je hadis u kome je došlo da je Poslanik, sallallhu alejhi ve sellem, prekorio ashabe kada je primijetio da i oni uče u namazu kada on uči naglas, pa im je rekao: “Nemojte to raditi osim (da učite) Fatihu”. Ovaj hadis bilježi Ebu Davud, Tirmizi, Nesai i Darekutni i oko njegove vjerodostojnosti je veliko razilaženje.

Jedna skupina od onih koji su na ovom mišljenju kaže da je obaveza učiti Fatihu uporedo dok imam uči, dok druga skupina kaže da ako imam ostavi vremena za učenje Fatihe vadžib mu je da uči, a ako ne ostavi vadžib je da sluša učenje imama i spada sa njega obaveza učenja Fatihe.

Stav druge skupine je, naravno po meni, najbliži istini, a između ostalih izabrao ga je Ibnul-Munzir i Ibn Tejmije i pripisao ga većini selefa.

Drugo mišljenje je da muktediji nije vadžib učiti Fatihu u namazima u kojima se naglas uči Kur'an (akšam, jacija, sabah) nego je obaveza slušati učenje imama, a u namazima u kojima se u sebi uči (podne i ikindija) je vadžib. Svoj stav da nije vadžib dokazuju ajetom u kojem Uzvišeni naređuje da kada se uči Kur'an da se sluša: “A kad se uči Kur'an, vi ga slušajte i šutite da biste bili pomilovani” (El-E'araf 204).

Treće mišljenje na čemu je većina hanefija da je muktediji vadžib da šuti na svim namazima.

Dokazuju to sa hadisom: “Ko klanja za imamom učenje imama je učenje i za njega”. Hadis bilježi Ibn Madže i Ahmed u rivajetu od Džabira a prenosi se i od grupe ashaba.

Kaže Ibn Hadžer da su svi ovi rivajeti slabi. Prema tome ovo mišljenje je jako slabo.

Odabrano mišljenje u svim ovim mes'elama je da fatihu vadžib proučiti makar jednom u namazu na što ukazuju gore spomenuti dokazi o obavezi učenja Fatihe. A onaj ko ne prouči Fatihu u namazu je griješan s tim da mu je namaz ispravan.

Dokaz da mu je namaz ispravan bez Fatihe je hadis koji presuđuje po ovom pitanju a bilježi ga Muslim u svom Sahihu: “Ko klanja namaz u kojem nije učio umul-kur'an (Fatihu), namaz mu je hidadž (krnjav), (rekao je to) tri puta, nepotpun”.

Prema tome hadis jasno i nedvosmisleno naznačava da je namaz nepotpun i krnjav bez Fatihe a to znači riječi “nema namaza” u hadisu Mutefekun alejhi “Nema namaza onome ko ne prouči umul-kur'an (Fatihu)” znače nema potpunog namaza a ne da mu namaz nije ispravan.

Muktediji koji klanja za imamom u namazima kada imam uči naglas je vadžib proučiti Fatihu ako mu imam ostavi prostora za to. U protivnom spada sa njega obaveza učenja Fatihe jer je vadžib da sluša učenje Kur'ana, kao što je došlo u ajetu.

Ovo takođe podupire hadis Mutefekun alejhi: “Imam je postavljen da bi se slijedio, pa kada izgovori tekbir izgovorite i vi, kada uči vi slušajte…”, ovaj dodatak “kada uči vi slušajte” navodi ga samo Muslim i ocjenjuje vjerodostojnim a sa tim dodatkom se izdvojio ravija Sulejman Et-Tejmi, te zbog toga ostali muhadisi poput Buharije i Darekutni ocjenjuju taj dodatak slabim. Ve billahi tevfik.

Na pitanje odgovorio dr. Zijad Ljakić – zijad-ljakic.com