Šta znači derogiran – dokinut Kur'anski ajet?

Odgovorio mr. Elvedin Pezić u video predavanju.

Transkript:
U predavanju šezdeset i sedam, emisija 67., ovo je sada 70. emisija, u 67. emisiji rekli ste da je ajet iz sure el-Bekara derogiran. Znači, imali smo jedno tamo pitanje kada je bilo pitanje da čovjek treba nakon smrti da ostavi vasijet, da njegovoj ženi se isplati i da joj se da njezina potrepština za godinu dana, pa smo kazali da je taj ajet iz sure en-Nisa po mišljenju velikog broja islamskih učenjaka – derogiran, sa ajetima o pričeku, da žena znači nakon smrti ima priček četiri mjeseca i deset dana a ne godinu dana i da je definisan ajetima o nasljednom pravu. Tako da taj ajet je derogiran pa nam kaže čovjek ,,Kako je moguće derogirati ajet i na koji način ste mislili ‘derogiran’? Jer s tim se može misliti da se neki dio Kur'ana ne prihvata, odnosno, poništava.“

Allah dželle šanuhu kaže u Kur'anu u suri el-Bekara ,,Mi nijedan propis ne dokinemo, derogiramo niti ga u zaborav potisnemo a da bolji od njega ili sličan njemu ne donesemo.“ Allah dželle šanuhu jasno u Kur'anu definiše u suri el-Bekara da je Uzvišeni Allah Taj koji može određene ajete propisati ljudima, određene propise, nakon toga za vremena Božijeg Poslanika da se kaže ,,Ovaj propis se derogira.“ Ovaj propis se, znači, stavlja izvan snage pa imamo nekoliko različitih vrsta derogiranja.

Imamo derogiranje da se derogira propis, a ajet ostane i dalje u Kur'anu, zapisan je. Imamo i drugih situacija da određen propis se derogira ali da se isto tako taj ajet, da se izbaci iz Kur'ana, ali ovo je sve za vrijeme Božijeg Poslanika, alejhi selatu ve sellam. Nakon njegove smrti, znači, završena je objava ono što je Uzvišeni Allah dokinuo, to je dokinuto. Ono što nije dokinuto po tome se praktikuje, po tome se radi.

Tako da postoji u usuli fikhu jedno veliko poglavlje koje se zove ,,Derogiranje“, pa imamo hadise, propisi koji su hadisima derogirani, imamo propise u Kur'anu koji su derogirani – dokinuti. Zato imamo jednu nauku koja posebno govori o ajetima koji derogiraju i ajetima koji su derogirani. Tako se može desiti da čovjek pročita određen propis i ljudima da nameće ili, kad dođe nakon toga pročita šta je ulema rekla, kaže ,,Taj ajet je derogiran.“ Jasno Božiji Poslanik potvrdio da je to bilo u početku islama nakon toga je Uzvišeni Allah derogirao određene ajete.

Tako da ko ima prava na derogiranje? Gospodar Zemlje i nebesa, Uzvišeni Allah. U Kur'anu ima ajeta koji mi učimo, čitamo ali oni su dokinuti. Po njima se ne postupa. Ne treba ovo da zbunjuje. Znači malo je takvih ajeta. Ako uzmemo, znači, koliko je ajeta u cijelom Kur'anu ali imamo ajete, imamo posebna poglavlja u knjigama, u usuli fikha koji govori o vrstama derogiranja, derogiranje hadisa, derogiranje ajeta, ostavljanje učenja ajeta – mi ajet učimo, imamo sevap za njegovo učenje al se po njemu propisu ne radi jer je dokinut. Imamo jasne dokaze, da li Kur'anske dokaze ili sunnetske, da je taj propis dokinut. Tako da to je jedno poglavlje u islamu koje se zove derogiranje.

Audio isječak odgovora