Uzimanje naknade za rukju i hidžamu

Ve alejkumus-selam! Učač rukje može uzeti naknadu za proučenu rukju, a na to ukazuje predaja od Ebu Seida el-Hudrija, radijallahu anhu, u kojoj se navodi da je grupa ashaba Allahovog Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, bila na putovanju. Prolazili su kroz područje jednog arapskog plemena i zamolili ih da ih ugoste, ali oni to odbiše. Potom su ljudi iz tog plemena prišli ashabima i upitali ih da li neko od njih uči rukju, jer je poglavara tog plemena ujela otrovnica ili ga je snašlo neko zlo. Jedan od ashaba reče da on uči rukju i ode tom bolesniku, kojeg je liječio učeći El-Fatihu. Čovjek je ozdravio, a učaču je dato stado ovaca, ali je to odbio prihvatiti i rekao da će o tome prvo pitati Vjerovjesnika, sallallahu alejhi ve sellem. Otišao je Allahovom Poslaniku i ispričao mu taj događaj, između ostalog, rekavši: “Allahov Poslaniče, Allaha mi, ništa mu osim El-Fatihe nisam učio.” Na to se Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, nasmija i reče: “A kako si znao da je El-Fatiha rukja?”, a potom reče: “Uzmite (stado) od njih, a i meni zajedno s vama odredite jedan dio.” (Buhari i Muslim) Imam Nevevi kaže: “Ovo je dokaz da je dozvoljeno uzeti naknadu za rukju učenjem El-Fatihe i dove, i da je to halal, bez pokuđenosti.” (Nevevijev komentar Muslimove zbirke) Izrazita većina islamskih pravnika smatra da je dozvoljeno uzeti nagradu namijenjenu onome ko rukjom izliječi bolesnika. (El-Mevsuatul-fikhijjetul-kuvejtijja)

Bolesnik koji traži da mu se uči rukja može uvjetovati da učač dobije naknadu samo ako se izliječi. Ibn Tejmijja kaže: “Ako bi ljekaru obećao određenu nagradu, koju će dobiti samo ako izliječi bolesnog, to je dozvoljeno. Tako su ashabi Allahovog Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, učili rukju bolesnom poglavaru sve dok nije ozdravio, a bilo im je obećano stado ovaca, koje su potom i uzeli. Naknada je bila za liječenje, a ne za učenje.” (Medžmuul-fetava)

Iz prethodnog se zaključuje da je legitimno uzeti naknadu za učenje rukje, a to biva na dva načina:

Prvi je da to bude naknada učaču prema dogovoru između njega i bolesnika. U ovom slučaju učač može uzeti naknadu bez obzira na to da li bolesnik ozdravio ili ne.

Drugi način je da to bude naknada za izlječenje. U ovom slučaju zaslužit će naknadu samo ako bolesnik ozdravi. Allah najbolje zna! (Muhammed Salih el-Munedždžid, El-Islam Sualun ve dževab, br. 145822)

Što se tiče uzimanja naknade za hidžamu, islamski su učenjaci zauzeli različite stavove u pogledu naplaćivanja usluga obavljanja hidžame i zarađivanja na taj način. Postoji mišljenje da je haram naplaćivanje usluge činjenja hidžame, dok velika većina učenjaka smatra da je to dozvoljeno. Ipak, mnogi učenjaci koji preferiraju dozvolu smatraju da je zarada putem hidžame pokuđena. (Ibn Kudama, El-Mugni, El-Mevsuatul-fikhijjetul-kuvejtijja) Prema tome, čovjeku koji nije u potrebi da zarađuje putem hidžame bolje je da nađe neki drugi posao, jer mu je to pokuđeno. A ako je neko u potrebi za tim, dozvoljeno mu je, bez pokuđenosti. Ako se tome pridoda namjera da se omogući prakticiranje hidžame, jer je na nju podsticao Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, onda je to dobro djelo. O ovom se već ranije opširnije govorilo, a može se pročitati na ovom linku: Uzimanje nadoknade za hidzamu.

http://el-asr.com/pitanja/uzimanje-naknade-za-rukju-i-hidzamu/
Preuzeto od “El-Asr – Islamski informativni časopis”
Uredništvo: https://el-asr.com/autori/